ZAŠITA DECE OD DISKRIMINACIJE

     Suština principa nediskriminacije je da se sva prava deteta primenjuju na svu decu bez razlike i da države moraju da poštuju i obezbeđuju prava svakom detetu. U članu 2 Konvencije o pravima deteta navodi se da : "Države imaju obavezu da štite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava."

      Opšti princip nediskriminacije zasnovan je na načelu jednakosti svih ljudi. Zabrana diskriminacije javlja se kao neophodan uslov za ostvarivanje svih prava korpusa ljudskih prava. Prvi stav preambule Konvencije... napominje da: ''... priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih pripadnika ljudske zajednice predstavlja osnovu slobode, pravde i mira u svetu...''. Treći preambularni stav Konvencije... naglašava da: ''...svakom pojedincu pripadaju sva prava i slobode...'', pa tako i detetu kao pripadniku ljudske zajednice.

      U Konvenciji... zabranjuje se diskriminacija po više osnova: prema rasi, boji kože, polu, jeziku, veroispovesti, političkom ili drugom uverenju, nacionalnom, etničkom ili socijalnom poreklu, imovinskom stanju, onesposobljenosti, rođenju ili drugom statusu deteta, njegovog roditelja , zakonskog staratelja. Što se tiče stava 2, član 2 Konvencije... : ''Strane ugovornice će obezbediti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kažnjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice.'', može se primetiti da je bilo neophodno da se uvede obaveza državama da zabrane diskriminaciju deteta na ovim osnovama. Nebrojeni su primeri bliže i dalje istorije da se nad detetom vrši diskriminacija (izbačeno je iz škole, hapšeno, mučeno ili se na drugi nacin vrši nasilje nad fizičkim i emocionalnim integritetom deteta) zato što su mu roditelji pali u nemilost vladajućeg režima ili mu je blizak rod proglašen za nepatriotu i slično.

     Sama potreba za usvajanjem Konvencije o pravima deteta odgovor je na zahtev za zaštitom dece, kao posebne grupe, od svih oblika diskriminacije: ''...detetu, sa obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni su posebna zaštita i briga...'' (deveti preambularni stav Konvencije...) .

      Međutim, formulacija člana 2 Konvencije... ne obuhvata grupu dece rođene van braka. Iako je u formulaciji člana 2 prisutna sintagma ''...drugi status deteta...'' na osnovu koje se može zabraniti diskriminacija dece rođene van braka, neke države potpisnice Konvencije... usprotivile su se zahtevu za obuhvatanjem posebnom odredbom ove grupe dece. Zabrana diskriminacije kosila bi se sa njihovim nacionalnim naslednim pravom: vanbračna ili usvojena deca ne izjednačavaju se u pogledu naslednog prava sa decom rođenom u braku.

      Autoritet Konvencije o pravima deteta, kao međunarodnog ugovora kojim se države obavezuju na zaštitu i ostvarivanje zagarantovanih prava deteta, dovodi se u pitanje i kod zaštite od diskriminacije dece pripadnika drugih etničkih grupa.

      Rastuća netrpeljivost prema deci pripadnika drugih etničkih grupa , čija se prava štite u članu 30 Konvencije... : '' Deca pripadnici etničkih manjina... imaju pravo da uživaju sopstvenu kulturu, da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik.'', zahteva ozbiljno kritičko preispitivanje stepena implementacije preuzetih obaveza iz međunarodnog ugovora, i preduzimanje aktivnosti za zaštitu i unapređivanje prava deteta. Države u cilju ostvarivanja najboljeg interesa deteta moraju da učine sve što je u njihovoj moći da bi se prava predviđena Konvencijom... ostvarila. Pri tom imamo u vidu mobilizaciju svih raspoloživih resursa (u našem prevodu Konvencije... koristi se termin sredstva , tako se široka konotacija pojma ''... resursi...'' člana 4, svodi na osiromašeni ekonomski momenat) koji mogu da obezbede ostvarivanje svih prava deteta: obezbeđenje dovoljnog vremena, postojećeg znanja, organizaciju akcija, kampanja, tribina, seminara o ljudskim pravima, angažovanje civilnog društva, uspostavljanje institucije javnog mnjenja, socijalizacija marginalizovanih grupa dece ( deca ometena u razvoju, deca s posebnim potrebama, romska populacija, deca u socijalnim ustanovama...) ... i međusobno povezivanje dejstva tih resursa.

      Formulacija člana 4, prema kojoj države ugovornice moraju preduzeti: ''...mere koristeći svoja raspoloživa sredstva...'', može biti izgovor za izbegavanje preuzete obaveze iz člana 4 Konvencije o pravima deteta, ako se termin resursi bude tumačio u svom užem siromašnijem značenju sredstva.