U SUSRET DEMOKRATSKOJH ŠKOLI
Ili dokle će Džafer nositi džak a Andrija biti arhitekta?!

     Važan prostor u borbi protiv diskriminacije je škola. Nažalost škola je mesto gde se mnoga deca susreću sa diskriminacijom u različitim formama. Deca uče na jeziku koji u većini slučajeva ne razumeju(prema odredbama Konvencije o pravima deteta svako dete ima pravo da se obrazuje na maternjem jeziku), ili se prema njima postupa bez poštovanja, trpe zlostavljanje i vredanje od strane učitelja (nedavni primer vaspitačice kojoj je «pao mrak na oči» i brutalno pretukla dete), školske administracije ili drugih učenika.

     Mnoga deca čak nisu ni upisana u školu. Stopa pohađanja nastave medu decom Romima je dramatično niža nego među ostalom decom. Vlasti ne poklanjaju dovoljno pažnje obrazovanju ovih grupa. Problem poprima dublje razmere u slučaju kada postoje kulturne razlike i nepoverenje između dominantne grupe i manjinskih zajednica, škole pošto su proizvod dominantnih grupa često potkopavaju izvornu kulturu nacionalnih manjina i etničkih grupa. Otuda samo u konstruktivnoj saradnji sa Romskom i drugim nacionalnim manjinama u pronalaženju sveobuhvatnih i sistematskih mera moguće je prevazići ovaj oblik isključivanja.

     Deca koja se već susreću sa teškom diskriminacijom i upisom u škole trpe dalja isključivanja. Primeri za to su deca bez roditelja i HIV pozitivna deca, odnosno obolela od side.

     Planiranje politike iz oblasti prava deteta mora da podstakne sve škole da premoste takve probleme. Svaka škola mora da ima sopstveni plan za borbu protiv svih oblika diskriminacije u obrazovnom sistemu: nepravičnog pristupa obrazovanja, isključivanja, zlostavljanja i nasilja.

     Član 29. Konvencije... zalaže se da obrazovanje treba da bude usmereno na razvijanje poštovanja nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj dete živi, zemlje iz koje dete potiče, kao i vrednosti različitih civilizacija. Dalje, obrazovanje treba da pripremi dete za: "...odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, prijateljstva medu narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i osobama domorodačkog porekla.".

     Važan element obrazovanja je da se suprotstavi nejednakostima zasnovanim na polu, etničkom poreklu, jeziku, veri, društvenom statusu i svim drugim diskriminatorskim osobinama.

     Učenici obrazovanjem treba da steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za celovit razvoj ličnosti i za odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva medu narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

     Predmet «Građansko vaspitanje», ciji značaj u obrazovanju i vaspitavanju deteta nije posebno naglašen i ne uzima se dovoljno u obzir što dovodi i do neopravdanih diskvalifikacija predmeta, zalaže se za gore navedeno. Zadaci nastave predmeta su:
   - da se kod učenika razvije samopoštovanje, osećanje licnog i grupnog identiteta;
   - da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju;
   - da kod učenika razvije sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornost odlučivanja i delanja;
   - da učenici podstaknu saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba
   - da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

     Te vrednosti moraju se primenjivati i u drugim predmetima, nastavnici moraju biti svesni njihove važnosti. Škole nisu problem, vreme je da se na njih gleda kao na nacionalni izvor koji može i mora da pomogne da se izgradi humanije i tolerantnije društvo.

Kakva su nam deca takvo će nam biti i društvo.