GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA DETETA
Sloboda izražavanja

     Sloboda izražavanja je pravo koje tradicionalno pripada odrasloj osobi. U međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima kada se priznaje pravo na slobodu izražavanja, ovo može da se tumači tako da se odnosi i na decu. Ipak sve do usvajanja Konvencije o pravima deteta nije se moglo naći opravdanje za priznavanje detetu prava na slobodu izražavanja. Ni Deklaracija o pravima deteta ne predviđa ovo pravo.

     Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima u članu 19 priznaje pravo pojedinca na:''...slobodu mišljenja i izražavanja...kao i pravo da traži,prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima informisanja i bez obzira na granice.'' U Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima član 19, stav 2:'' Svako lice ima pravo na slobodu izražavanja...''. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda odredbom člana 10,stav 1 priznaje svakom pojedincu:''...pravo na slobodu izražavanja...''.

     U Konvenciji... pravo na izražavanje mišljenja deteta razraduje se u okviru člana 13, treba podsetiti da se odredbom člana 12 pravo na izražavanje i uvažavanje mišljenja deteta (pravo na participaciju) postavlja kao jedan od osnovnih principa prava deteta uopšte. Ovo pravo obuhvata slobodu da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta bez obzira na granice, bilo usmeno, bilo pismeno ili štampano, u umetničkoj formi ili preko bilo kog drugog sredstva informisanja po izboru deteta. Član 13 odraz je stava onih država koje smatraju da deca zaslužuju više od brige države za njihovo ekonomsko blagostanje. Detetu treba omogućiti da bude zaštićeno od represija njegove države i to upravo uspostavljanjem prava koja ono može da ostvaruje samo ili uz pomoć odraslih.

     Za razliku od člana 12,stav 2 koji ostvarivanje prava na participaciju deteta vezuje sa:''...godinama života i zrelošću deteta.'', sloboda izražavanja člana 13 ne vezuje se za razvojne mogućnosti deteta. Dete može da uživa ovo pravo isto kao i odrasla osoba.

     Pri tom treba napomenuti da je u Radnoj grupi za izradu Konvencije... odluceno da se uz ovo pravo uvede i ogranicenje koje postoji i u Medunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima – član 19, stav 3. Predlog člana 13 se zasnivao na formulaciji odredbe o pravu na izražavanje člana 19 Međunarodnog pakta... U članu 13, stav 2 Konvencije... navodi se da primena prava na slobodu izražavanja može biti predmet izvesnih ograničenja koja su određena zakonom i neophodna :
     a. radi poštovanja prava ili ugleda drugih; ili
     b. radi zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka, ili javnog zdravlja ili morala.

     Proći će dosta vremena pre nego što pravo deteta na slobodu izražavanja bude moglo da se ostvaruje u društvu. Nije sporno da dete samo ili uz pomoć odraslih može da donosi odluke koje ga se neposredno tiču. Pravo na participaciju je kontroverzno jer preti da ugrozi autoritet odraslih. Ukoliko bi slobodno izraženo mišljenje deteta o stvarima koje ga se neposredno tiču bilo uvaženo to bi predstavljalo pretnju moći i kontroli odraslih.

     Država bi trebalo da razradi mehanizme za implementaciju ovog prava ali i da utiče na podizanje društvene svesti do promene mentaliteta u odnosu na poštovanje slobode izražavanja i uvažavanja iznetog mišljenja.

     Nije realno očekivati da se društveni mentalitet u odnosu na decu promeni brzo kada, svedoci smo, isto pravo odraslih trpi široko neuvažavanje.