»»maj. 2008.
...se sastojala iz sledecih aktivnosti:
- U 13 casova pocelo je takmicenje srednjeskolaca u slaganju puzli. Za ovu priliku stampane su dve vrste puzli: jedna sa mapom EU i jedna sa glavnim trgom grada Zrenjanina.
- Deljen je i promotivni materijal u vidu: majica (muskih i zenskih) sa logom kampanje, lifleta, stikera, balona, bedzeva, blokova za pisanje, olovaka, torbi sa logom kampanje, kacketa, plakata...
Tokom kampanje gradjani su imali dosta zanimljivih pitanja na koja su nasi aktivisti rado odgovarali.
Ista akcija odrzana je i u Perlezu 19. maja. Osnovci iz Perleza slapali su puzzle sa logom kampanje.
»»maj. 2008.
U 13 casova uprilicen je koncert u gradskoj basti. Program koncerta je bio sledeci:
1. Hor Srednje muzicke skole «Josif Marinkovic» - pobednik na ovogodisnjem Evropskom takmicenju mesovitih horova odrzanog u Belgiji
2. Devojacka pevacka grupa KUD «PETEFI» Zrenjanin.
3. Ansambl Arhaik
4. KUD Elemir
»»maj. 2008.
Helena Dekanj je zapocela svoje izlaganje krilaticom Misli globalno, deluj lokalno. Promovisala je nacionalnu strategiju za mlade koja je na izglasavanju u vladi.
Vladimir Kozbašic je naglasio da je prica o mladima i evropi ta da smo sada u mogucnosti da koristimo njene prednosti.
Vojislav Miloševic je zapoceo svoje izlaganje pricom o novim pasošima i stavljanju Srbije na belu šengen listu. Zatim je pricao o programu Evropskog Pokreta za mlade «Putujemo u Evropu», koji po njegovim recima definitivno menja mišljenje mladih jer
na svim njihovim putovanjima oni mogu da vide nešto novo i samim tim donesu nešto novo – od onog ivicnjaka, do šalterskih radnika i njihovog ophodjenja prema gradjanima.
Nakon diskusije sa gradjanima pogledao se film "Zamisli zivot", i vdalje se nastavilo u neformalnom razgovoru sa gradjanima.
»»maj. 2008.
Kampanja „BIRAM Evropu - Vidim BUDUCNOST!“ je pozitivna i edukativna, a njen osnovni cilj je informisanje gradana o prednostima prikljucivanja evropskoj porodici, ali i pokretanje na akciju svih proevropski orijentisanih gradana, kako bi se podigao nivo evropske svesti i ucvrstile demokratske institucije naše države. Time bi se doprinelo istrajavanju Srbije na evropskom putu, kao jedinoj orijentaciji koja obezbeduje demokratski i ekonomski napredak naše zemlje.
»»april. 2008.
Siniša Mitrovic je otvorio svoje izlaganje zakljuckom da je posao zaštite životne sredine plemenit posao. Obrazložio je pitanje «Zašto je Srbiji potreban evropski proces?» sledecom recenicom: Naše su procene da u ovom trenutku kasnimo bar 30 godina što se tice zaštite životne sredine. Svega 0.2% iz budžeta se odvaja za zaštitu životne sredine u Srbiji. U Rumuniji, Bugarskoj, pa cak i u Albaniji izdvajaju 1% za ove namene. Mi nemamo pripremljenu ekonomiju da se bavi održivom proizvodnjom.
Dušan Stokic je naglasio da se zaštitom životne sredine moramo baviti svakog dana a ne da razgovaramo o tome samo na dan životne sredine i na dan planete zemlje. Covek je najveci zagadjivac planete zemlje. Postavlja se pitanje: Da li i do koje mere treba da se razvijamo kao društvo a da u isto vreme n eugrozimo životnu sredinu. Poruka koju je poslao je sledeca: Svi zajedno moraju da saradjuju, i NVOi i država, i firme i gradjani u svojoj lokalnoj zajednici.
Dragana Vujinov je predstavila fondove koji su dostupni u domenu zaštite životne sredine kroz IPU.
»»april. 2008.
G. Šabic je u uvodnom izlaganju predstavio program decentralizacije u zemljama u tranziciji sa osvrtom na trenutno stanje u Srbiji. Naglasio je da je u osnovi ideje o decentralizaciji je prvenstveno ekonomska samostalnost.
Zrenjanin je devedesetih godina prošlog veka ostao bez imovine i to je nešto što se mora vratiti kako bi došlo do ekonomske samostalnosti i proces decentralizacije zaista zaživeo.
G. Denda je naglasio da je osnvoni problem našeg društva centralizoan sistem upravljanja koji nikako nije dobar. O novcu iz investicionog fonda, na primer,se ne brinu strucnjaci, nego njime raspolaže 14 ministara. Tako da se skoro ništa od programa podrške i finansijske pomoci MSPima nije realizovalo. Evropa nam pruža put, a mi treba da odlucimo da li ce mo tim putem ici.
G. Hauser je svoje izlaganje zapoceo pitanjem: Šta ja kao pojedinac imam od EU? Naglasio je i dao odgovor da je EU najveci projekat mira i solidarnosti u Evropi koji smo imali. Sve zemlje clanice su zaista punopravni partneri. EU nam prvenstveno daje slobodu kretanja, zaposlenja i obrazovanja.
»»april. 2008.
Jelena Kleut je otvorila tribinu pitanjem: Da li znate šta je to Evropska Unija? Nakon odgovora gradjana istakla je da Evropa nije samo turisticka destinacija vec nešto što pruža ali i zahteva praksu. Evropa želi protok mladih, ali ne protok koji ce biti jednostran. Bitno je da ostanemo svesni da moramo da radimo na svom radnom mestu, a da imamo mogucnost da putujemo i upoznajemo razne kulture, a sve to nam pruža EU.
Jovan Petrovic je naglasio da su mladima u Srbiji otvorene mnoge mogucnosti za mobilnost kroz medjunarodne volonterske kampove, ali da je Srbija ipak jedno ksenofobicno mesto i da ljudi promene svoje mišljenje tek kad vide spoljašnjost. Istakao je da je prošle godine u srbiji u volonterskim kampovima boravilo preko 300 ljudi iz sveta. U srbiji ce se ove godine organizovati 19 kampova i i u svakom kampu ce moci biti po dve osobe iz jedne zemlje, što daje šarekolikost samih volontera. Postoje razliciti kampovi, ali su najcešci oni koji se organizuju na temu zaštite životne sredine.
Helena Dekanj je predstavila rpogram Pozorišnog Kluba i pokret Novi optimizam. Predstavila je i strategiju za mlade koju u Zrenjaninu sprovode Pokret novi optimizam i Maštalište. Na inicijativu mladih je formirano telo koje sada sprovodi ovu strategiju. Sve se to može videti na sajtu www.zamislizivot.org
»»april. 2008.
Pavle Djukic je svoje izlaganje zapoceo pustanjem himne Panceva koju su mladi Pancevci snimili svome gradu kao turisticki pozdrav. Ovaj spot je naisao na pozitivne komentare i reakcije prisutnih, tako da je atmosfera od pocetka bila veoma prijatna. Panelu je prisustvovalo oko 40 ljudi pretezno mladih. G. Djukic je napravio paralelu izmedu Panceva i Novog Beceja kao destinacijama koje imaju odlican potencijal za razvoj turizma jer se oba grada nalaze na rekama sa odlicnim i atraktivnim obalama.
Ana Pandzic je predstavila koncept turisticke promocije Vojvodine «Integralna turisticka ponuda Vojvodine», gde je ukratko objasnila koji su to potencijali Vojvodine kao turisticke destinacije koje bi bile primamljive kako za domace tako i za strane turiste. Istakla je da na zalost ne postoji objedinjena turisticka ponuda, nego svaka lokalna zajednica ima zasebnu.
Saša Dujin je predstavio šta grupa PAAD radi na promociji turizma u opštini Novi Becej.
»»april. 2008.
PANELISTI
Jelica Minic- Evropski Pokret u Srbiji
Branko Budimir – Kancelarija za Evropske Integracije
Branko Lukic – Regionalna Privredna Komora Zrenjanin
Pitanja gradjana
1. Da li možda imate informaciju kada ce zakon o regionalnom razvoju uci u skupštinsku proceduru?
2. Da li medjunarodna saradnja postoji i sa ostalim zemljama osim sa Rumunijom i Madjarskom kao sto su Hrvatska, BiH, Bugarska, Slovenija....?
3. Da li mislite da Srbija ima institucionalne kapacitete na lokalnom nivou da zadovolji uslove EU?
4. Obrazovanje moze biti snažan instrument razvoja. Da li mislite da je prekogranicna saradnja u ovoj oblasti dobra, i kako se ona moze ostvariti u vecem obimu kroz prekogranicne projekte?
5. Kako objašnjavate cinjenicu da Novi Sad ima mnogo brži razvoj nego Beograd, a u isto vreme ima mnogo manje sredstava?
6. Negde 2000-te godine je zapoceta prica o izmuljavanju Begeja. Imamo nešto što se zove Begej, a koji gradjani nazivaju kanalom otpadnih voda. Kada ce se zaista poceti sa ovim poslom?
. Smatramo da je odziv gradjana kao i sama njihova pitanja bio dobar i da se na kraju ipak došlo do zakljucka da su gradjani U zrenjaninu nedovoljno informisani o programima koje u Srbiji sprovodi EU.
Atmosfera na debati je bila veoma opuštena i nije bilo tenzija koje su bile ocekivane obzirom na situaciju u predizbornoj kampanji. Stice se utisak da gradjani ipak razgranicavaju pitanja ulaska Srbije u Evropsku uniju od pitanja unutrašnjeg uredjenja zemlje kao i politickih nesuglasica unutar zemlje.
Ono što gradjane najviše tišti jeste cinjenica da im se ne daju konkretni odgovori na pitanja šta svaki gradjanin pojedinacno dobija ulaskom Srbije u Evropsku Uniju.
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)
)